О књизи: година / Аутор ове књиге, Еуфросинија Антоновна Керсновскаја (1907–1994), рођена је у Одеси у племићкој породици. Током грађанског рата, породица је избегла прогон од стране бољшевика и преселила се на своје породично имање у Бесарабији, која је тада била у саставу Румуније. Ефросинија својим трудом подиже пропадајућу фарму и постаје земљорадник. Након уласка совјетских трупа у Бесарабију 1940. године, мајка и ћерка Керсновског, као бивше земљопоседнице, избачене су из свог дома. Тамо се залаже за слабе, беспомоћне. Због тога се суочава са глађу. Она одлучује да побегне. Пре него што је ухваћена, прошла је хиљаду и по километара кроз тајгу. Иако одбија да напише молбу за помиловање, погубљење је замењено са десет година боравка у логорима. У логору Норилск ради у болници и мртвачници, а затим, својом вољом, ради најтежи посао - рударство. Тамо се осећа слободније – „подлаци не иду у подземље“, у Есентукију, 1964-68, пише на захтев своје мајке о својим искуствима, ових 12 свеска илустровано је њеним цртежима акварелом (703 цртежа). ). ***Бележница пета: 1942–1944. Архив илузија